Jedna nakon krize

Evo i mene konačno!Uh, već sam i zaboravila kako je ovo dobro! Kao da me nije bilo mjesecima… a tako se nekako i osjećam… van svega… kao da me netko katapultirao s Marsa.
Znate ono: dođete doma s posla, iza vas je još jedan naporan i koma dan i jedva ste dočekali doći doma i uzeti kistić u ruke… a bitumen je već odavno pred očima i u mislima… ali ništa! Bez ideje! Ništa se ne događa, tražite, kopate, slino se trudite, ali jednostavno ne ide… Za ovo nemam „dobru“ salvetu, treba mi drugačija kutija… čak je i savršeni print Rosine ostao po strani i čeka „bolje dane“! Halo??? Što se to događa? Već sam se i zabrinula! Ajde još ova kriza na osobnoj razini…. Ali ova kreativna?

Sinoć mi je konačno „zabljesnulo“ pred očima. Čim sam ju vidjela, odmah mi je ta salvetica zapela za oko, jednostavno mi je sjela na prvu. A što mogu kad jednostavno obožavam te „country“ motive i ne mogu im odoljeti! Salvetica je tu, a sve ostalo je samo priča.
Malo čipke na poklopcu, malo čipke sa strane, salvetica gore… pa šmirglanje za nježan starinski štih… pa krpice, te divne country krpice u kombinaciji s čipkom tako podsjećaju na one prekrasne starinske stolnjake u prirodi na pikniku. U nedostatku crvene čipke, poslužila je obična bijela, samo je ofarbana crvenim akrilom. Već zamišljam tople kiflice ili možda domaći topli kruh s maslacem… (a baš sam gladna!)…

I gotova je moja curska, romantiš country kutijica!!! It is so like me!!!

Ja konačno sretna i zadovoljna, tješim se, ajde, bar sam izašla iz jedne (kreativne) krize, kad dođe moj dragi i pita me: „A kaj buš još radila na njoj?“ Sva u čudu gledam ga ja… „Pa gdje je bitumen?“ NE! „A one tvoje točkice?“ NE! „A malo ju zaprljati?“ NE! Meni se sviđa baš takva kakva je!!! „Dobro onda, oprosti, samo sam pitao…“
P.S. Nadam se da će se vama više svidjeti. Ako ništa drugo, barem je jedna kriza iza mene… barem se nadam!