Nekoliko dana nisam bila kreativna, ne zato što to nisam htjela već sam prisilno morala uzeti kratku pauzu. A što se dogodilo, ništa strašno, samo mi se „špranjica“ zapiknula u prst dok sam šmirglala. Nisam se dala smesti, i dalje sam nastavila, kao da se ništa nije dogodilo… sve dok moj prstić nije počeo oticati… jako boljeti… i na kraju se sve to upalilo! Danima sam pokušavala izvući tu špranjicu van, ali nigdje ništa, nema je! Umišljam ili? Nigdje ničega, a u prstiću i dalje pika, otiče, a sad već i na svaki gib boli.
Sve dok mi jedno večer nije „prekipjelo“. Alkohol, sterilne gaze i još nekoliko pomagala o kojima sad neću (sve sam prije potopila u alkoholu!) i operacija je počela. Postupak neću opisivati, to neka bude tajna, samo ću reći da je boljelo ko… uh! I napokon vidim da „špranjica“ ide van! Nakon što je deset dana živjela u mom prstu! Ali kad sam vidjela da „špranjica“ zapravo nije špranjica nego komadić drveta dugačak oko 1 cm… uhvatila me panika. Što ako to nije sve, ako se još nešto negdje skriva? Prstić je sada dobro, otok je splasnuo, više ne boli, pa mislim da mogu zaključiti da je „kupaonska operacija“ bila uspješna. A baš sam planirala upoznati se s ubodnom pilom, a sad mi dragi neda. Tko bi rekao da ovaj naš kreativni hobby može biti opasan? Ili se meni samo tako čini? Ili možda ja ne pazim dovoljno? Ja ne stavljam masku na nos dok lakiram nitro auto lakom… a puno je tu razno raznih lakova… i kemikalija… i špranjica i drugih opasnosti kojih možda nismo svjesni. A vi, pazite?
A što sam radila dok sam se našpranjila… o tome ubrzo, čekam da muški dio publike odradi svoj dio zadatka… a do tada drage moje budite mi kreativne… ali, PAZITE NA SEBE!
P.S. mislim da ću se ja uskoro baciti na izradu zaštitnih pomagala, recimo neke rukavice na točkice s pomponima za šmirglanje… ima još netko kakvu ideju?
Sve dok mi jedno večer nije „prekipjelo“. Alkohol, sterilne gaze i još nekoliko pomagala o kojima sad neću (sve sam prije potopila u alkoholu!) i operacija je počela. Postupak neću opisivati, to neka bude tajna, samo ću reći da je boljelo ko… uh! I napokon vidim da „špranjica“ ide van! Nakon što je deset dana živjela u mom prstu! Ali kad sam vidjela da „špranjica“ zapravo nije špranjica nego komadić drveta dugačak oko 1 cm… uhvatila me panika. Što ako to nije sve, ako se još nešto negdje skriva? Prstić je sada dobro, otok je splasnuo, više ne boli, pa mislim da mogu zaključiti da je „kupaonska operacija“ bila uspješna. A baš sam planirala upoznati se s ubodnom pilom, a sad mi dragi neda. Tko bi rekao da ovaj naš kreativni hobby može biti opasan? Ili se meni samo tako čini? Ili možda ja ne pazim dovoljno? Ja ne stavljam masku na nos dok lakiram nitro auto lakom… a puno je tu razno raznih lakova… i kemikalija… i špranjica i drugih opasnosti kojih možda nismo svjesni. A vi, pazite?
A što sam radila dok sam se našpranjila… o tome ubrzo, čekam da muški dio publike odradi svoj dio zadatka… a do tada drage moje budite mi kreativne… ali, PAZITE NA SEBE!
P.S. mislim da ću se ja uskoro baciti na izradu zaštitnih pomagala, recimo neke rukavice na točkice s pomponima za šmirglanje… ima još netko kakvu ideju?
